Електротехничар мултимедија

Електротехничар мултимедија

ГДЕ ЈЕ ТАЈНА НАШЕГ УСПЕХА?

Електротехничар мултимедија је потпуно нов огледни образовни профил, за који је министар просвете донео посебан правилиник о наставном плану и програму. Звучи немогуће, али успели смо да напаравимо прву мултидисциплинарну стручну школу у региону. "Мултидисциплинарно" и "стручно" , термини одвајкада контрадикторни, коначно су уједињени! Разлог овој неубичајеној и, на први поглед, "сулудој" реформи није наш реформаторски хир, већ нужност и неопходност која је уследила по директном и ургентном налогу технолошког развоја.

2. ЗАШТО МЕЊАМО ПРОГРАМЕ

У последњој деценији XX века развој наука и технологија имао је стопу највећу у историји човечанства. Десила се дигитална револуција, која је ударајући темеље новим технологијама означила ново доба у историји људског друштва и постала узрок свеобухватних промена свих сфера живота и друштва..

2.1. Куда иду и где нас воде нове техологије?

Конкуренција, конвергенција и синергија

2.1.1. Рачунари и телевизија

Нове технологије су пружиле огромне могућности за дистрибуирање информација, што је представљало изазов и атракцију за три велике светске индустрије: телекомуникације и рачунарство тако и телевизију. Неки аналитичари су очекивали жестоку битку за тржиште која ће се, по њиховим проценама, завршити нестајањем неке од горе наведених области. Тако су и велики и признати експерти за нове технологије, Негропонте и Гилдер, поло­вином деве­десетих година прошлог века прогнозирали, да ће нови медији заменити већину тра­диционалних теле­ви­зи­ја, закључно са 2000. годином. Компаније које се баве предвиђањима, Форрестер и Јупитер, су ја­вно обја­­виле да гледаност телевизије опада због по­већања броја интернет корисника. Оваква пре­дви­ђања су се навелико објављивала и на­ши­роко прихватала, без обзира што су телевизијски истраживачи у САД и Евро­пи зна­ли да не по­сто­је дово­љно валидни подаци који би могли да докажу радикалне про­ме­не у по­нашању ТВ глеада­ла­ца. Гледаност телевизије и у Европи и САД-у остаје и даље врло велика, а не­­за­висни ана­ли­ти­ча­ри не виде опадање, без обзира што коришћење интернета расте. На вести о опадању гледаности телевизије, многи су брзоплето донели закљуачак да су компјутер и интернет револуционарна достигнућа, која ће про­ме­нити све аспекте живота, да је “инте­рактивно” конзумирање медија у предности над “па­си­вним” као и да корисници жељно ишчекују све нове технологије. Међутим, време је показало да телевизија и интернет нису конкурентне већ компле­ме­нта­­рне те­хно­логије. "Wорлд Wиде Wеб" је као мултимедијална димензија интернета, омогућио приступе не само по­дацима већ и аудио-видео садржајима. Последњих година, многе радио и телеви­зи­јске станице су, па­ралелно са дигитализацијом свог телеви­зи­јског ланца, прво креирале сво­је wеб странице, а затим, при­меном wеб технологија, унеле нове могућности у про­ду­кцији и ди­­­­стри­буцији радио и телевизијских про­грама. Постоји много начина да се аудио и видео са­држа­ји дистрибуирају преко интернета: - одложен (оффлине) пренос разноврсних формата где се садршаји налазе на главном wеб серверу за кориснике који их гледају онда кад то желе - пренос може да буде и уживо (онлине), слично конве­нцио­на­лном телевизијском преносу. THE DIGITAL FUTURE OF BROADCASTING, Philip Laven, European Broadcasting Union DTV Forum, Oslo 12 October 2006 Интернет већ доказао своје огромне погодности у електронском банка­рству, трго­ви­ни, сла­­њу поште и у другим видовима комуникација, на велика врата је и у свет аудио/видео свет, мада се мора се признати је још увек далеко тренутак кад ће инте­рнет моћи да оствари квалитет по мери теле­ви­зи­јских станица. Интернет има и две кара­кте­ри­стике ко­­је га, у односу на телевизију, чине изузетно богатим: суштински је глобалан систем стварно је интерактиван Атрибут "глобалан" означава да су сви компјутери повезани тако да сваки кори­сник мо­­же да ко­муницира са било којим рачунаром, било где у свету. Интернет је мрежа ко­ја обу­­хвата цео свет а на­ционалне границе не представљају никакву препреку за приступ мре­жи. Тако слушаоци могу да се по­вежу, не само на десетак, већ на хиљаде нових радио ста­ница широм света, тј. са свим могућим је­зичким подручјима. Атрибут "интерактиван" значи да корисник може да мења, прими и пошаље инфо­рма­цију било где. Ово особина интернета отвара врата новим радиодифузним апликацијама и ме­ња су­шти­нска сво­ј­ства телевизије. Тако било која група или појединац могу да постану изда­вачи или интернет "провајдери садржаја". То брише границе између великих и малих, богатих и си­­­­ро­ма­шних, и доводи све радиодифузне станице у исту раван. Ирелевантност географских ло­ка­ција и чињеница, да је време приступа мање ва­жно, могу да допринесу мешавини језика и култу­ра. Интернет ће имати огроман утицај на будућност свих радиодифузних станица, а те­ле­ви­зије су то на време увиделе и спознале све технолошке, законске, економске, ку­лту­ро­лошке и комерцијалне по­следице које он доноси. Тако је Интернет унео потпуно нове моделе за испо­ру­чивање радио и телевизијских са­држа­ја до гледалаца и за кратко време постао трећи стуб ра­дио­дифузних (броадцаст) система. Уводи се нов термин "wебцастинг", који означава про­ду­кцију, пренос и испоручивање хи­пер­линкованих до­ку­ме­ната (текст, аудио и визуелни са­држа­ји), на начин који ће омогућити да њихов приказ буде сличан wеб презентацији. Насупрот кла­сичној радиодифузији (броад­ца­ст), ко­­ја је увек једносмерна, "wебца­стинг" омогућује и интерактивност, тако да гледалац мо­же сам да креира форму садржаја. Очигледно је, да нове технологије не само да нису истиснуле телевизију, већ су сво­ју пуну сна­гу и зна­чај доказале, управо, на телевизијским системима. Примена нових те­хно­лошких до­стигнућа у постојећим ТВ системима је проширила могућности и повећала атра­ктивност теле­ви­зије, што је ути­­цало на по­већање гледаности.

2.1.2. Телеком и телевизија

Слична ситуација је била са односом телекома и телевизије. Телекомуникације су, тра­ди­ци­о­на­лно, биле заинтересоване за инфраструктуру и проширивање сопствене мреже, али је њи­хов главни сервис је био говорна комуникација. Међутим, развој технологија преу­сме­рио је пажњу телекома на неке нове се­рвисе, међу којима су најатрактивнији и најпрофи­таби­лнији би­ли они који су се односили на мрежу мо­би­лних комуникација и сервисе везане за пренос слике. Посебно фокусирање и пре­у­смеравање пажње на развој мобилних мултимедија је условило појављивање поте­нци­јалног конфликта и конкуренције између телекома и телевизијских (радиодифузних) си­сте­ма, јер су“древни” власници видео опсега на конкурсу за нове учестаности имали још једног новог, али вели­ког ривала. [Sliak, N. Laflin and E. Puigrefagut , Ideas on migration from analogue to DVB-T – in the Europian Broadcastin area, EBU TECHNICAL REVIEW – December 2000 5 / 30] Дигитални радиодифузни системи омогућују радио и телевизијским станицама да пе­рманентно уво­де нове сервисе и садржаје. Конвергенција радиодифузних и мобилних ко­муникација пружа нове иза­зове за испоручивање мултимедијалних апликација до пре­тпла­тника мобилне телефонске мреже која енормно расте. Корисници мобилне те­ле­фо­није могу, у овом тренутку, да се јаве са било ког места и у било које време. Међутим, они желе не само да разговарају, већ и да се "закаче" на свој лаптоп да би добили исте оне услуге које до­би­ја­ју преко фиксног те­ле­фона. Основни циљ телекомуникационе индустрије је да мобилни претплатници буду потпуно не­зависни од фиксне телефонске мреже, због чега је неопходно да прошири дијапазон својих услуга нудећи при­ступ интернету и осталим сервисима података: телевизијски програм, вести, пошту, метеоролошке податке, податке о берзи итд. Стога радиодифузне станице пажљиво осматрају развој мобилних телеко­муни­ка­ција, како би креирали и успоставили своје сопствене мобилне сервисе и тако опстали на врло ко­нкурентном мултимедијалном тржишту. Сматра се да ће будућност мобилних мултимедија бити својеврсна си­нергија РТВ станица и оператора мрежа, са бацањем акцента на развој интероперативних сервиса и технологија. Мобилни мултимедији и други сервиси постају врло важна до­пу­нска делатност те­ле­ви­зијских станица, које и даље остају провајдери мултимедијалних са­држаја. Тако и фиксни и мобилни претплатници могу да приме различите садржаје "телевизијских wеб страница" и то : wеб странице уо­пштених информација, интерактивнеи и ли­чне сервисе, али могу се креирати и се­рвиси специјално на­ме­њени само мобилним корисницима, какве су нпр. информације о пу­тевима и саобраћају, итд.. Челници високог бизниса су се повели за становиштем о пољуљаној будућности теле­ви­зије, што је до­вело до великих инвестирања у нове медије, а да се претходно није извршила про­вера колико по­тро­ша­чи то ства­рно желе и могу да прихвате. Пошто су се прогнозе осла­ња­­ле на веровању у технологију а не на рационалном разматрању стварних захтева тржишта, оче­­­­киван успех је изостао. Да би се оваква несмотреност исправила, нове аналитичари у сре­диште нових анализа и предвиђања ста­вља­ју потрошаче, њи­хове потребе, интересовања и њи­хова платежна моћ. [Slika: THE DIGITAL FUTURE OF BROADCASTING, Philip Laven, European Broadcasting Union DTV Forum, Oslo 12 October 2006] Тако је, у пракси, конкуренција технологија прерасла у њихову конвергенцију, а потом у синергију, јер су све три инду­стри­је схва­тиле да морају сви заједно да раде на реализацији истог циља, а да ће ре­зу­лтат целокупног ра­­звоја бити ста­нда­рди­за­ција дигиталне мреже (нетwорк) која ће кори­сницима испоручивати аудио, видео као и разноврсне пода­тке, а припадаће како телеви­зијским стани­ца­­ма, тако и ком­пју­те­­рским и телеко­му­­ни­кационим системима.



2.2 Нове технологије мењају занимања и радна места


Нове технологије наметнуле су потребу за формирањем и дефинисањем нових радних места и нових занимања. Нека светска предвиђања показују да није далеко време кад ће три четвртине од милион нових послова бити у оквиру ИЕТЦ ( Информационе технологије, комуникације и електроника). С друге стране нове технологије су наметнуле и конвергенцију постојећих кадрова и радних места, тако да границе између појединих занимања полако нестају, а потпуно разнородни послови се преклапају. То се управо десило са строгим границама које су у телевизијским станицама постојале између класичних “техничких” и “програмских” занимања, па је, данас, за обављање “ програмских послова” потребно све веће и веће техницко образовање. Конвергенција је још необичнија и израженија кад се у разматрање узму и рачунари, јер кадрови запослени у телевизијама и продукционим системима морају да уче мреже, рачунаре и софтвер, док експерти за рачунаре морају да знају више о видеу и радиодифузним системима.

2.3. Нове технологије постављају нове захтеве пред постојећи систем образовања

Одједном се појавила потреба да уместо строго специјализованог и високо стручног знања, свако мора да поседује и нека уопштена и шира знања из неких других области. Пред образовне систем света појавио се проблем – како уз очување високе стручности обезбедити правилно дозирање нових знања? Како већ довољно оптерећене програме обогатити новим формама, а да ученици и студенти не осете терет "нових томова књига"? Пред средње школе поставио се додатни проблем – спремити ученике и за рад и за студирање. Како ученицима обезбедити сва знања потребна за све захтевније технолошко тржиште рада, с једне стране, али и за захтевне факултетске програме, с друге стране? Суочени са стандардним и вечитим проблемом односа теорије и праксе, креатори нових програма морају да реше проблем "кокошке и јајета". Шта је старије и шта је важније?

2.4. Да ли је електротехнички факултет мање атрактиван или "много тежак"?

Без обзира што светска предвиђања указују на велике потребе за инжењерским кадровима, јер предвиђају да ће три четвртине од милион нових послова бити у оквиру ИЕТЦ (Информационе технологије, комуникације и електроника), свет је ипак суочен са нестајањем инжењерских вештина, јер већина младих људи од свог радног места очекује, пре свега, гламур и атракцију и таква своја очекивања ни у ком случају неће мењати за посао чији су атрибути “прљаве руке” и “физикалисање”. Осим тога, млади данас све чешће за електротехничке факултете везују атрибуте "много тешко" и "није вредно труда". Да ли су разлози оваквом размишљању "стварна тежина" програма електротехничких факултета, или пољуљани друштвени криетријуми, тешко је рећи. Али, класичне уписне навале на ове факултете већ неколико година нема. Све у свему, десило се да се чак и високо развијене земље света нису снашле у стуацији пребрзог развоја технологија, па пошто се образовање није адекватно мењало, појавио се велики дефицит високо стручних кадрова. Значај овог проблема је толико велик да у његовом решавању учествују све велике светске индустријске корпорације па чак и владе великих земаља. Циљ акције је да се технолошка знања уведу у учионице, а да високе школе кроз своје програме, пре свега, развијају свест о атрактивној каријери и великим шансама које нова занимања доносе. У реализацији акције се посебан значај даје медијима, који у циљу решавања и својих проблема, релизују забавне и информативне емисије намењене публицитету нових технологија.

3. КАКО СМО ПРОМЕНИЛИ ПРОГРАМЕ ?

3.1. Мултидисципларност и мултидимензионалност - једино решење технолошког хаоса

Звучи немогуће, али успели смо да напаравимо прву мултидисциплинарну стручну школу у региону. "Мултидисциплинарно" и "стручно" , термини одвајкада контрадикторни, коначно су уједињени. Доказ оваквим тврђењима су наши програми (адреса за линк на програм….) који су потпуно мултидимензиони и мултидисциплинарни:
А) Општеобразовни предмети: Српски језик и књижевност, Српски језик као нематерњи језик, Страни језици, Историја, Географија, Музичка уметност, Ликовна култура, Социологија, Устав и права грађана, Филозофија, Физичко васпитање, Математика, Рачунарство и информатика, Физика, Хемија, Биологија
Б) Стручни предменти: Основе електротехнике, Електроника, Електрична мерења, Дигитални уређаји и рачунари, Техничко цртање са нацртном геометријом, Основе аудио технике, Основе видео технике, Увод у технике мултимедија, Производња мултимедијалног садржаја, Мултимедијални сервиси, Мултимедијалне комуникације, Економика и организација предузећа.
Ц) Изборни предмети: Верска настава, Грађанско васпитање

3.2. Шта доносе нови програми?

Пошто се термин “мулти­медији” користи толико често да је то понекад и прете­рано и за да­­­ту си­ту­а­ци­ју неприкладно, од изузетног је значаја да се врло прецизно де­финише. Научићете дефиниције мултимедија и разлоге због којих у овој области влада терминолошка збрка и прави хаос. Шта за мултимедијално окружење значе рачунар и Интернет ? Шта је wебцастинг и зашто је толико важан? За креирање wеб страница научићете ХТМЛ, јавасцрипт, ПХП, Адобе Дреамwеавер Како су радиодифузни системи интегрисани у мултимедијално тржиште? Како се Дигитална телевизија (ДВБ) интегрише у мултимедијални простор? Шта у мултимедијалном окружењу значе СДТВ, ХДТВ и електронски филм? Зашто се класичне програмске шеме (спорт, филм, вести, забава) проширују новим услугама ( телетекст, приступ интернету, е-маил, кућна куповина и банкарство, електронски водичи програма? Зашто савремена телевизија мора да буде интерактивна, мобилна и преносна? Како је текла еволуција мултимедија у телекому? Како су се мултимедији развијали у ГСМ мобилним сервисима, и новим генерацијама мобилних телефона (Г3-УМТС) који поседују Интернет, видео, звук, податке? Шта је МДТВ (мулти-стандардс, мулти-медиа, мулти-технологија)? Шта значи мноштво разноврсних скраћеница (ДВБ-Х, ДВБ-Т, ДАБ, Т-ДМБ, ДАБ-ИП, ИСДБ-Т, ЦММБ, МедиаФЛО, ДТМБ... ) и како се снаћи у такозваној "джунгли" разноврсних техника, технологија иформата? Како пронаћи прави пут и избећи све постојеће недоумице и дилеме? А оно што је најважније, све ово ново надовезује се на веће постојеће системе и знања, који су наша дуга и добро позната традиција. Основи електротехнике, електроника, аналогни и дигитални системи, телекомуникације, рачунарска техника - све су то области у којима смо већ доказали свој кавлитет, о чему сведоче наша многобројна домаћа и међународна признања Своју велику и свима познату традицију удружили смо са научним и технолошким достигнућима и направили нешто потпуно ново и потпуно посебно. Ако не верујете или сте сумњичави, погледајте и дођите да видите и проверите. Ми дајемо гаранције не само за свој квалитет, већ и за ваш успех!

 

3.3. Шта и куда после завршене школе?

Пошто наши програми у потпуности подржавају постојећу конвергенцију,односно синергију постојећих индустрија, моћи ћете да се запослите и у продукционој и телевизијској станици, у телекому ( чак и у најатрактивнијем делу мобилне телефоније који се бави преносом слике и звука), као и у предузећима која се баве производњом и креирањем рачунарским мултимедијалних садржаја. Чекају вас послови одржавања хардвера и софтвера савремених мултимедијалних система, оперативни послови техничара студија, контроле слике, снимања и обраде звука, видео монтаже, графичке станице и тд. А ако желите да наставите своје школовање, моћи ћете да студирате на Електротехничком факултету, на Факултету драмских уметности ( сви филмско-телевизијски ФТВ смерови), на Факултету организационих наука, на свим факултетима информатике, на факултетима за менаджмент, Уметничким академијама које се баве производњом или обрадом слике или звука.

наставник Драгица Аранђеловић

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР МУЛТИМЕДИЈА

СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

разред

Основе електротехнике

1

Техничко цртање са нацртном геометријом

1

Практична настава

1, 2

Примена рачунара у електротехници

2

Електрична мерења

2

Информационо-комуникационе технологије

2

Електроника

2

Дигитални уређаји и рачунари

3

Основе аудиотехнике

3

Мултимедијални сервиси

3

Увод у технике мултимедија

3

Основе видеотехнике

3

Примењена аудио-видео техника

4

Мултимедијалне комуникације

4

Производња мултимедијалних садржаја

4

Софтверски мултимедијални алати

4

Пројектовање и израда техничке документације

4

Економика и организација предузећа

4